Ne mogu Bogu na oči

Stvaraš mi nevolje.
Obrćeš me oko svog prsta
kao što se čigra okreće oko jedne ose rotacije.
Zavrtim se kada me udariš bičem tvoje strasti.
Omiljena sam igračka u tvojim rukama.
Menjam oblik svaki put kada poželiš da se igraš.
Pa budem od drugačijeg materijala
na svaku tvoju promenu raspoloženja.
Od gline sam kada me ljubiš,
u danima mira sam od plastike
od kosti kada želiš da me boliš najviše.
Stvaraš mi nevolje.
Nevidljivim rukama po mom telu rađaš umetničko delo.
Potežeš najčudnije pokrete
lediš me,
topiš,
izlivaž
Razmazuješ me svuda po objektima moje čežnje.
Protežeš se duž cele moje suštine.
Ja lelujam kroz stvaralaštvo.
Branim se.
Rukama od gline krenem da te zagrlim i slomim se.
Budim se, pa ponovo zaspim.
Oblačim me i svlačiš jednim pokretom ruke tvog interesovanja.
Budiš ludilo u meni,
Pa ga na isti način u ubiješ
i zatvoriš me u tamnicu frigidnosti.
Nateraš me da poletim i najjače se razbijem o pod.
Sakupljaš me.
Pa prosipaš.
Režeš me i prodaješ za dinar.
Pa me isušenu kupuješ.
Greješ me i lediš.
I postajem skulptura od leda.
Smesti me u  Ajsrizenvelt
biću tvoja figura vredna divljenja.
Misliće da me je sama priroda stvorila.
Ćutaću.
Dozvoliću da mi se dive.
Pređi rukom preko mene pa me otopi,
nateraj me da poludim na toj vatri,
Pa me gurni u hladnjaču.
Ostaću čvrsta.
I tako izobličena.
Rešiću konflikt sa svojim telom.
i znaćeš: Ne mogu Bogu na oči, kada dođe dan.