Ko sam to ja

U mrak se ulivam,
iz mraka se radjam kao svetlost
I za tebe ponovo sijam.
Od praha oblaka kujem potkovicu sreće,
i ne dam da vide strah u mojim očima.
Žile na vratu krijem ispod tone kože,
jeftino kupljene od Javanskog tigra,
nekog već davno ubijenog i bolesnog jelena.
Pružam ruku iz tame,
nekom čoveku u tami,
i osećam samo kišu na dlanovima.
O, kako je teška svetlost u jutarnjim satima.
Kada sunce preti da, posle kišne noći, sprži obećanja u porama.
Crkveno zvono me ne podseća gde sam krenula,
ni da li je put to što putem nazivam,
Miris tamjana širi se gradom ali tek ponekad poseje plod na nečijem srcu.
Na mom je korenje sraslo i napravilo čvorove.
Posramljena tuđom sramotom,
ubijena već sto puta ubijana,
osramoćena pred svojim pesmama,
Izdana kukavičlukom nejakog srca,
postiđena zbog iskrenosti svojih reči
još jednom gledam oči utvare i pitam se- ko sam to ja?!