Rekao sam zauvek

Tražila je od mene

da joj dam ruku

da joj pipnem srce

da se uverim koliko je hladno

Vikala je

Ne pokušavaj da izvlačiš

snove iz mene

Da me učiš trpeljivosti

smirenosti

Nenadoknadivosti

Reci istinu- tražila je od mene

Nisam mogao.

Primećivao sam

da su joj zidovi duše prljavi

da su ruke neoprane

sa su ostaci snova truli

da je u toj ženi pravi haos

I to je bilo saznanje

Istina o meni.

Zar da ti budem bitna 

u nekom drugom životu- pitala je

I videla je strah u mojim očima

Zar da te ovako volim u ovom- pitao sam

I oslobodio sam je

Ženu bez snova

Buntovnu

Moju

Ja ovako tuđ.

Moj udes je jedino u tome

što sam svestan da sam potpuno slobodan-

postao bih potpuno gladan

potpuno siromašan

i skapavao bih od hladnoće.

Moja nesreća je bila vidljiva

dok su se snovi ređali

ja sam im samo okrenuo leđa.

Nakon buđenja dolazi mrak

Govorila je

A imala je sve pred sobom

I perje rajske ptice

Imala je sve moguće ordenje

ali nije imala oklop

Moj cvet sunca

I sve dok bude života 

Ona će svoj da mrzi da bi sve druge volela

Paradoks 

I istinska magija

Magija ljubavi i mržnje

Istine i laži.

I moglo bi biti dobro

a nije.

Pa slutim

Moglo bi biti i užasno

pa pored svega nije.

I pustio sam je

Jer je sve što sam trebao da uradim

urađeno pogrešno

To je priznavanje

Oglašavanje mog poraza.

Rekao sam zauvek

jer čovek ne nalazi načina da zaboravi

Čuo sam njeno razočarenje

Dugo je odzvanjalo

Ti si- prošaputala je

mrak od čoveka

Rekoh joj

jadna sam kukavica 

u tome je nesreća

mizerija

i moje preživljavanje.