Ne mozes spoznati ljubav dok je god uklapaš u unapred osmišljene
kalupe, dok je god meriš, premeravaš i kratiš, produžavaš i krpiš jer po svaku
cenu želiš da je uklopiš u svoje kalupe, za koje uopšte nisi ni siiguran da su
kalupi od Neba darovane ljubavi. Nećeš je nikad spoznati ako je dobiješ i
odbaciš jer je loše porubljena, ili je negde nabran šav. Nećeš je prepoznati
upornim pokušajima da je ukalupiš, jer ona nije predviđena za kalupljenje.
Ljubav ćeš prepoznati ako si spreman da je primiš u onom obliku u kome je i
dobiješ. Takvu kakva je, sa svim nedostacima i greškama. Jer ćeš jedino tako
moći da je poneseš kao neko ko je nje i dostojan.
Ljubav ćeš sačuvati ako sačuvaš sebe od potrebe da je menjaš. Ako sačuvaš sebe od svoje halapljive potrebe da je poseduješ. Od zahteva svog neznanja da bude ono što ti misliš da treba da bude. Kada je silom smeštaš u neki kalup ona se guši, a ako je kalup preveliki za njeno postojanje onda se ne oseća sigurnom. Jedina sigurnost u koju može uploviti, ako kalupa čak i ima, jedini u koji može sigurno stati je kalup prihvatanja, jer je prihvatanje ne kalupi, prihvatanje je obavija sobom i štiti, hrabri i uvažava.
Ako se već nalazi na tvom putu prihvati je ili pusti ako je nisi dostojan. Ne muči je svojim egoističnim pokušajima da je učiniš takvom da odgovara tvom egu. Ljubav nije jedna, sve su ljubavi, koje prolaze kroz naš život, ljubav. Ali smo dostojni one koju nećemo kalupiti, nego kojoj ćemo dopustiti da se sama uklopi u kalup našeg srca, u kalup naše duše- čistim prihvatanjem. Otvorenim srcem. Spremnošću da zaista volimo. Jer voleti je lako u rečima. Velike su reči saveznik zabluda. Prvi i veliki promašaj ljudskog bića vrednog onog najvrednijeg- ljubavi.
Ljubav ćeš sačuvati ako sačuvaš sebe od potrebe da je menjaš. Ako sačuvaš sebe od svoje halapljive potrebe da je poseduješ. Od zahteva svog neznanja da bude ono što ti misliš da treba da bude. Kada je silom smeštaš u neki kalup ona se guši, a ako je kalup preveliki za njeno postojanje onda se ne oseća sigurnom. Jedina sigurnost u koju može uploviti, ako kalupa čak i ima, jedini u koji može sigurno stati je kalup prihvatanja, jer je prihvatanje ne kalupi, prihvatanje je obavija sobom i štiti, hrabri i uvažava.
Ako se već nalazi na tvom putu prihvati je ili pusti ako je nisi dostojan. Ne muči je svojim egoističnim pokušajima da je učiniš takvom da odgovara tvom egu. Ljubav nije jedna, sve su ljubavi, koje prolaze kroz naš život, ljubav. Ali smo dostojni one koju nećemo kalupiti, nego kojoj ćemo dopustiti da se sama uklopi u kalup našeg srca, u kalup naše duše- čistim prihvatanjem. Otvorenim srcem. Spremnošću da zaista volimo. Jer voleti je lako u rečima. Velike su reči saveznik zabluda. Prvi i veliki promašaj ljudskog bića vrednog onog najvrednijeg- ljubavi.
